Школска библиотека – рајско насеље

Библиотека је твој рај

Резултати конкурса „МОЈ ОМИЉЕНИ КЊИЖЕВНИ ЛИК“

Школска библиотека ОШ „Жарко Зрењанин“ из Качарева је поводом обележавња Дечје недеље расписала литерарни и ликовни конкурс за све ученике од II до VIII разреда на тему „Мој омиљени књижевни лик“. 

Као што смо обећали, победничке радове објављујемо на блогу. Честитамо свим ученицима чији су радови објављени, а осталима захваљујемо на учешћу и желимо им више успеха следећи пут.

Литерарне радове су предали само ученици VIII-3. Од 17 предатих радова, одабрали смо 11 који су задовољили критеријуме конкурса и показали да наши ученици заиста воле да читају. 

Можете се и сами уверити:

Мој омиљени књижевни лик

Свака књига је посебна на свој начин. Кроз књиге упознајемо разне ликове и пратимо њихове животе.

Мој омиљени књижевни лик је Ели Шеридан. Она је главни лик књиге која се зове „Ноћна школа“. То је серијал од пет делова и сваки део оставља читаоца без текста. Када неко почне да чита књигу из овог серијала не може да се заустави док не прочита до краја. Ели има 17 година и живи у Лондону. Коса јој је офарбана у црвено, а очи су јој сиве. Описана је као веома лепа девојка. Њен живот је био сјајан док јој брат није нестао. Била је јако блиска са њим и још увек не зна  разлог његовог нестанка. Полицајци су ухватили Ели и њеног друга како пишу спрејом по вратима директора школе. То јој је било треће хапшење те године. После тога родитељи је шаљу на академију Симерију. Школа се налазила у неком ненасељеном месту и изгледала је застрашујуће. Морала је да се држи строгих правила која је та школа имала и у њој нису били дозвољени телефони. Ели тамо упознаје Картера Веста, Џо, Лизу, Сливена и Рејчел који јој постају јако добри пријатељи. Била је упорна и трудила се да открије све тајне те школе. Примљена је у Ноћну школу, програм за одређене ђаке који уче да се бране јер се у школи догађају чудне ствари па чак и убиства. Према неким особама је хладна, а када је неко изнервира постане јако бесна. Када је у невољи покушава да се извуче из ње на најбољи начин. На академији постаје добар ученик и почиње пуно да учи. Постаје јако добра у самоодбрани и то показује у борби са непријатељима.

Ели је осећајна и брижна особа која би урадила све за своје пријатеље. Она мора да пази коме ће да верује, јер већина њих крије нешто. Картер и Сливен су увек били спремни да јој помогну када је у невољи. Труди се да буде искрена са свима и ако зна да већина није са њом.

Одабрала сам Ели Шеридан јер је занимљива, паметна и увек зна да се снађе у тешким ситуацијама.

Ана Филиповски VIII-3

 

Мој омиљени књижевни лик

У времену када сви важни књижевни ликови морају бити и победници да би били интересантни, сетила сам се писца Бранка Ћопића и његовог Николетине Бурсаћа, јунака нежног срца и чврстог става.

Николетина је књижевни лик који је рођен почетком прошлог века у Босни. Живот му је од детињства био тежак и пун траума, али му то није сметало да израсте у храброг и правдољубивог човека. Грубе спољашњости, преког погледа, ћудљив и увек спреман да се жртвује за истину. Није одавао утисак особе са којом би се радо дружио. На срећу, то је био спољни зид једног доброћудног човека који је тачно знао своје квалитете и мане. Храбро је ишао кроз II светски рат и своје јунаштво показао свима око себе. Временом постаје омиљен у друштву баш због своје једноставности, доброте, храбрости, љубави. Нажалост гине, али његов лик и величина не умиру.

Мој омиљени књижевни лик је свевременски јунак којих данас има све мање. Волела бих да их упознам што више и да буду моји пријатељи.

Катарина Глоговац VIII-3

 

Мој омиљени књижевни лик

Мој омиљени књижевни лик је докторка Тереза Корт. Она је главна јунакиња романа Норе Робертс под називом „Свети греси“.

Радња се одвија у Вашингтону. Појављује се убица чији злочини потресају град. Човек под називом „Свештеник“, како су га медији назвали убија младе жене које имају нешто заједничко, а то је спољашњи изглед. Све оне су биле ниске, плаве косе и згодног тела. Он из недеље у недељу убија жене и поред свих оставља поруку на белом папиреу где пише да су им греси опроштени. Детективи и полиција активно раде на случају али без икаквог помака. У истрагу се укључује врхунски психијатар, докторка Тереза Корт. Она игра кључну улогу, јер мора да одреди психолошки профил убице који је немогуће одредити јер убица не оставља трагове, а и зато што један од два главна детектива Бен Парис знатно отежава посао јер мисли да им психолошки профил неће бити ни од какве користи, а и зато што се потајно заљубљују једно у друго. Она је врло паметна, бистрог ума и великог самопоуздања. Она мисли да се у убици одвија унутрашња борба, која се на крају показује као истинита. Ниског је раста, плаве косе и одличне грађе и уклапа се у опис претходних жртава.  Меког је срца и жели да помогне убици да спозна доброту и истину. Хтела је да му помогне и није марила што одговара опису жртава иако је на крају дошла на ред. За то време, страст која је била између ње и детектива Бена Париса додатно је отежавала ситуацију. Тереза се на крају сусреће са убицом и уз помоћ полиције решава случај без физичког контакта, разговором како је и раније хтела.

Самоувереност и доброта коју Тереза има ми је највише привукла пажњу. Успела је поред тешких околности да се избори и реши случај.

Софија Грговски VIII-3

 

Мој омиљени књижевни лик

Мој омиљени књижевни лик је мајка Југовића. Она је главна јунакиња у песми „Смрт мајке Југовића“.

Она је била жена која је у боју на Косову изгубила мужа и девет својих синова, девет Југовића. Много је бринула за синове, молила је Бога за очи соколове и крила лабудова. Бог јој је то дао јер је знао за њену трагедију. Отишла је на Косово и нашла девет мртвих Југовића и десетог Југ Богдана. Претрпела је бол и ни једну сузу нује пустила док су сви остали и све њене снајке плакали. Слушала их је како плачу, али је она била тврда срца и сакривала је своју бол. Плакало је девет снајки, лајало је девет љутих паса, вриштало девет добрих коња, а мајка је трпела бол за својим синовима и мужем. Када је била поноћ завриштао је Дамјанов коњ. Запитала је Дамјанову љубу зашто је коњ завриштао, а она јој је одговорила зато што нема господара. Бол мајке је био све већи. Ујутру су долетела два црна крвава гаврана која су донела руку јендог јунака и бацили је у мајчино крило. Дамјанова љуба је препознала њихову бурму и заплакала, а тада је и мајка закукала и из ње је изашао сав јад и мука.

Љубав мајке према синовима је била превелика. Иако је била јака није могла више да држи у себи толику тугу и бол. Мајка Југовића је симбол мајчинске љубави која нема границе.

Теодора Јаћимовић VIII-3

 

Мој омиљени књижевни лик

Мој омиљени књижевни лик је Николетина Бурсаћ из романа „Доживљаји Николетине Бурсаћа“. Аутор овог романа је српски писац Бранко Ћопић.

Николетину сам изабрао првенствено због његове храбрости. Он никада није допустио себи да се преда Немцима, јер би то за њега била вечна брука и срамота. За своју земљу се борио и гладовао. Поред тога што је храбар он је и брижан према својој мајци. То можемо видети још од његових малих ногу, јер је још тада помагао својој мајци. Чувао је сестру и кућу. Када је одрастао, за време рата би отишао до куће његове мајке да види како је она. Једном је тако мајка отишла на ратиште да види сина и донела му нешто да поједе. Када ју је Николетина видео, уплашио се јер су Немци кренули у напад на њих. Послао је мајку кући, а он је пуцао у непријатеље и често се окретао да провери да ли је мајка стигла на сигурно.

Једна од његових лоших особина је та што је живчан и брзо се љути. То је једино што ми се не свиђа код њега, али нико није савршен. Јадан друг из чете га је задиркивао за неку девојку, и Николетина је одмах почео да га удара, због чега се овај дао у бег. Николетина га је стигао и оборио на земљу, тако да је овај молио за милост и обећао да му то више неће помињати.

То би било то о мом омиљеном књижевном лику. За мене ће Николетина Бурсаћ увек бити симбол храбрости.

Немања Јосиповић VIII-3

 

Мој омиљени књижевни лик

Мој омиљени књижевни лик долази из народне књижевности и то је добро познати лик Марка Краљевића.

Био је син краља Вукашина Мрњавчевића и краљице Јевросиме. Као личност био је изузетно јак. У народу је био познат по својој огромној храбрости, праведности и доброти. Марко Краљевић је био мудар и увек је знао како да превари свог противника. За слабије је представљао великог заштитника, а за непријатеље неког ко је окрутан и немилосрдан. Нигде није ишао без свог верног, доброг коња Шарца, а и без свог оружја, буздована, који је на први поглед деловао застрашујуће.

Марко је волео правду и увек је био на старни ње, а онај ко би се супротставио правди бој је стигнут великом казном Марка Краљевића. Имао је велико самопоуздање и оштар став, лукавост и тврдоглавост. Умео је да буде стрпљив и разуман. Након смрти оца Вукашина, он се, због немоћи да заштити свој народ, окренуо турској старни и убрзо постао њихов вазал. Он је добро знао да ће за његове људе то бити издаја. Али, иако је прешао на противничку  страну није заборавио своје порекло, народ и веру.

Баш због свега тога што је био, нема тог који није чуо за чувеног хероја Марка Краљевића, који је опеван у многим песмамаи легендама.

Анастасија Крстић  VIII-3

 

Мој омиљени књижевни лик

Мој омиљени књижевни лик је Мали принц зато што је напустио своју планету с циљем да упозна свет и научи нешто ново.

И ако је са ружом имао велико пријатељство, њему то није било довољно и желео је много више. Кроз путовање по планетама сретао је људе који су били уображени, себични и бавили су се само собом. Мали принц је имао плаву косу, био је обучен у принчево одело и носио је мач. Понашао се као право дете. Био је знатижељан и искрен, поштен и наиван. Није могао да разуме људску незаинтересованост за ствари којима се баве. Био је пун љубави. Људи које је сретао су били хладни и пусти и због тога нису могли бити његови пријатељи. Срео је човека који је несхватајући лепоте лепоте око себе гасио фењер и тада би наступао мрак.

Малом принцу није било јасно понашање пијанице који је пио и тумарао около, јер се стидео свог понашања и самог себе. Он је упознавајући друге људе упознао и самог себе и учио о свом животу. Лисица је била његов једини друг на том путовању. Она му је отворила очи и показала му колико његова ружа заправо вреди и колико је јединствена.

Мали принц је схватио колико је ружу повредио својим одласком. Без љубави човек не може да живи и увек добија онолико колико и сам даје.

Леонора Мудрић  VIII-3

 

Мој омиљени књижевни лик

Мој омиљени књижевни лик је Милић Барјактар из народне песме „Женидба Милића Барјактара“.

У овом делу сусрећемо се са  Милићем Барјактаром који тражи жену, али ни једна му не одговара јер он тражи превише. Жели нешто идеално, нестварно. Када је сазнао да таква девојка  постоји, желео је  за себе. Ту показује своју одлучност у жељи да има нешто што нико нема. Самоувереност је показао када је скупио сватове и кренуо по невесту. Када су стигли на двор где је живела Лепосава, њена мајка им је рекла да је имала девет тако лепих кћери, али чим би се удале умирале би. Милићу то није било битно, он је само желео да ожени Лепосаву.

Када је добио девојку и кренуо кући, њу је задесио урок и она је на путу умрла.  Милић Барјактар се толико растужио да је и сам умро.

Поред тога што је био одлучан, самоуверен и храбар, показао је и саосећајност и бригу, јер није преживео губитак жене коју познаје тек неколико дана.

Леа Петковић  VIII-3

 

Мој омиљени књижевни лик

Књиге и романи нас уче о многим стварима које нам се дешавају у животу. Видимо грешке јунака које нас уче да их ми не правимо, али и добре поступке које треба да следимо.

Лик који сам изабрао је заправо животиња са нестварним моћима из књиге „Чарли Боун и плава Боа“. Боа је допутовала из Африке када ју је Црвени краљ добио од неког путника. Њена кожа била је црно-сребрна, а очи као два црна бисера. Када је била са краљем увек је била на опрезу, тако да се ниједан лопов или убица нису усуђивали да јој приђу. Краљ је умео са њом да разговара и сматрао ју је пријатељем, чуваром и добрим саветником. Боа је јако волела свог господара, а и он њу. Једном, када је краљ био у лову, његов најстарији син Борат хвата Боу у мрежу. Борат је имао најокрутније срце од свих људи и уживао је да мучи друге људе. После само једне недеље претворио је Боу, која је била нежна, у створење које је живело само да би убијало. Стезала би своје жртве све док не умру. Краљева ћерка која је била ужаснута Боином новом природом, спашава змију и баца чини на њу у жељи да је излечи. Међутим, те чини су касно бачене и само су ослабиле Боин смртоносни загрљај. Њене жртве више нису умирале, већ су постајале невидљиве.

Када је краљева ћерка умрла, Боа је пала у дубоку сан. Више није била ни жива ни мртва. У нади да ће се Боа једном пробудити, њене ћерке, вештице, су је затвориле у теглу са плавом течношћу од сокова разних трава. Међутим, балзамована створења украо је Борат и пренео их на своја поколења. Његов унук који је желео да постане невидљив оживљава Боу, али не дозвољава јој да је загрли јер је невидљивост вечна.

Док је Боа живела на сеновитом тавану Блурове академије, чувајући своју тајну, чекала је некога ко би могао да је разуме и саслуша њену причу.

Ни под којим условима несмемо дозволити да нас неко промени или контролише као што се догодило Бои у овој књизи.

Милан Петровић VIII-3

 

Мој омиљени књижевни лик

Читајући лектире, било је ликова који су ми се свидели и за које сам навијао. Свидео ми се Стриц из „Орлова“, Немечек из „Павлове улице“, Јуца из „Поп Ћире и поп Спире“, али највише ми се свидео лик Григорија Пецикозе – Хајдука из „Хајдука у Београду“ од Градимира Стојковића.

Хајдук је из унутрашњости дошао у Београд и ту кренуо у осми разред. Свидело ми се како се поставио према новим другарима, који нису били баш сви љубазни и дружељубиви према њему. Као неко ко долази из унутрашњости могао је да доживи непријатности од такозваних градских ликова који су склони потцењивању и шиканирању свега што није из њиховог окружења. Сва срећа, било је више оних добрих и другарски настројених. Хајдук је знао да се постави према сваком типу.

Био је отворен, друштвен, паметан и сналажљив. Плус му је био и што је био добар спортиста и симпатичног изгледа. Да је било супротно, вероватно би имао среће само да га игноришу. Добро се показао и код наставника, био је добар ученик и углавном је добијао петице, мада то није био случај и у његовом родном месту. Изгледа да су тамо наставници били строжији. Наставници су га заволели. Сви сем српкиње, којој није било довољно само знање већ је тражила и покорност, што баш и не иде уз име Хајдук. Разредна се борила за њих и имала много разумевања и поверења у њих, па су јој и они узвраћали поштовањем и добрим владањем.

Доживео је и прву љубав у новој школи. Изврсна Весна је била очарана, чим га је видела, одмах је села до њега. Хајдуку је требало мало времена да и он осети исто, али временом се и то десило као и први пољубац.

Било му је на почетку тешко што је променио школу и оставио своје другове и завичај. Био је често нестабилан и углавном су сви имали разумевања за њега. Није све ишло баш тако глатко, било је и проблема са одређеним ликовима у школи као и ван ње, било је проблема и у породици, али све су успели да превазиђу. Отац му је стално радио ноћне смене јер се више плаћало, а дању је спавао. Мајка му је била домаћица.

Лик Хајдука и његове догодовштине су ми се јако свиделе, па сам набавио још и „Хајдук на Дунаву“ и „Хајдук из Београда“. Много је занимљивих књига и ликова у лектири, али само са овим ликом сам могао да се потпуно препустим и са уживањем читам. Са нестрпљењем очекујем нову авантуру.

Тадија Симоновић  VIII-3

 

Мој омиљени књижевни лик

Свака књига коју прочитамо нам се из неког разлога свиди. На читаоца, утисак може да остави радња књиге или неки њен лик. Мени лично се допао лик Хари Потера.

Хари Потер је млади чаробњак црне косе и зелених очију. Син је јединац Џејмса Потера и Лили Потер, рођен у Годриковој долини. Предодређен је да се обрачуна са злим чаробњаком Лордом Волдемором који је чувши за то пророчанство пошао да се реши целе породице Потер. Хари је тада имао само годину дана и том приликом је остао без родитеља. Преживео је захваљујући заштити коју му је дала мајка, али му је остао ожиљак у облику муње на челу. Након тога живео је са тетком, течом и њиховим сином Дадлијем. Нико од њих није волео Харија. Дали су му собу у остави испод степеништа. Носио је Дадлијеву одећу која му је била велика и био је јако несрећан.

Срећа му се осмехнула на његов 11-ти рођендан када га је џин Хагрид обавестио да је позван да упише Хогвортс, школу за вештице и чаробњаке коју води добри професор Дамблдор. Ту је Хари заиста био срећан. Стекао је пријатеље: Рона, Хермиону и Драка Мелфоја са којим се стално сукобљавао. Научио је да користи чаробни штапић и обожавао квасим, спор у коме се возе метле.

Због своје брзоплетости често је упадао у невоље. Он је храбар, пожртвован и сналажљив. Увек спреман да помогне другима. Иако је „одабрани“, често се не осећа тако. Увек је помало несигуран у себе. Скромност и великодушност су особине које овог тако необичног дечака чине обичним. Њима је успео да освоји срца многих читалаца, па и моје.

Николина Тошић  VIII-3

 

Ликовне радове смо поделили у две категорије.

Категорија нижих разреда:

Уна Божиновић II-1

Марија Поповић II-2

Алекса Денчић II-3

Савески Миа III-3

Наталија Новковић III-3

Савановић Ђорђе III-3

Мандић Лука III-3

 

Категорија виших разреда:

Мина Игић V-1

Невена Мишчевић V-1

Душан Маниташевић V-2

Теодора Кондић VII-1

Маја Анђеловски VIII-1

Advertisements
Поставите коментар »

Читалићи и Дан матерњег језика

28310192_1173555852778502_1101958442_o

Међународни Дан матерњег језика се обележава сваке године 21. фебруара широм света. Основни циљ је да се подигне свест о значају матерњег језика. Овај дан је успостављен 1999. године од стране UNESCOa, а на предлог Бангладеша и обележава се редовно од 2000. године.

У ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Омољици данас је овај значајан датум обележен на прави начин.  Обзиром да је наша школа од ове године укључена у пројекат ЧИТАЛИЋИ, организовано је општинско такмичење ЧИТАЛИЋИ – КЛИКЕРАШИ.  Суштина такмичења је у провери разумевања прочитаног текста. Учествовали су ученици од првог до осмог разреда, укупно 46 такмичара. Дежурни учитељи дошли су из ОШ „Моша Пијаде“из Иванова. Поред дежурства, они су задужени и за прегледање тестова.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Својим активностима у школској 2017/2018. Читалићи ће обележити два века од објављивања најзначајније српске књиге савременог доба – Српског рјечника Вука Стефановића Караџића (1818-2018). С тим у вези, данас је у школској библиотеци одржан час на тему живота и рада Вука Караџића и то са нашим малим предшколцима, који су се исто укључили у овај диван пројекат. Дошли су у библиотеку са својом васпитачицом, Стојковић Александром, пуни знања о Вуку и његовом делу. Говорили су пословице, загонетке, читали брзалице, ташунаљке, успаванке… са библиотекарком. Знали су сви у глас целу азбуку, а на крају су отпевали предивну песму о Вуку.

1 Коментар »

Песник у нашој школи

Дошао је и код нас… Песник у оделу одраслог човека,а са душом дечијом… Мирослав Кокошар.

Рецитовао нам је песме из своје нове збирке МЕНИ ЈЕ МЕНЕ ЖАО.

dav

МЕНИ ЈЕ МЕНЕ ЖАО

Што ме у школу и овог јутра

сањивог прате, то не бих знао.

Тако ће опет бити и сутра…

МЕНИ ЈЕ МЕНЕ МНОГО ЖАО!

Већ са првим стиховима открили смо да се разумемо и да он уствари рецитује оно што и сами осећамо и мислимо.

Дан је протекао у дивном расположењу. Мирослав је одржао четири часа у нижим разредима и поред песама које су нас одушевиле, одушевили су нас и наши најмлађи ученици који су постављали зрела, паметна и занимљива питања песнику.

 

 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 

 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Хвала Мирославе, улепшао си нам дан и ово полугодиште. Једва чекамо да се поново сретнемо!

Поставите коментар »

Радионице у библиотеци

17264485_962022420598514_7700007854740408574_n

Цела недеља у библиотеци ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Омољици је била радна. Ученици трећег разреда су се упознавали са појмовима: издавач, аутор, илустратор, уредник, илустратор корица… Заправо, разговараи смо о томе како настају књиге. Колико је људи укључено у тај рад?

Покушали смо да направимо своје мини – књиге; своје сликовнице. У сваком одељењу је било по 4 групе и у свакој групи су ученици имали улоге. аутор, илустратор, илустратор корица и уредник. Ја, библиотекар, сам била издавач.

Погледајте као је то изгледало:

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

А погледајте и шта смо направили… Дивне су, зар не?

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Поставите коментар »

Дечја недеља у Омољици

Први дан Дечје недеље је у библиотеци Основне шоле „Доситеј Обрадовић“ из Омољице био је врло динамичан. Обзиром да је мото ове године „НЕЋУ ДА БРИГАМ, ХОЋУ ДА СЕ ИГРАМ“, игром смо и започели дружење.

Ученици другог разреда су провели два школска часа у библиотеци играјући се реченицама. Наиме, припремили смо за њих по неколико реченица, које ако се правилно сложе чине једну лепу причу. Наши другари су били веома расположени за игру, па тако ни приче нису изостале, а и илустрације су јако лепе. одабраћемо најлепше и направити изложбу у нашој библиотеци.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

У другом делу дана дружили смо се и са старијим другарима. Били су то ученици виших разреда, који су дошли на малу радионицу СНАЛАЖЕЊА У БИБЛИОТЕЦИ. Мало смо се забавили проналажењем одређених наслова, задатих од стране библиотекара и враћањем истих на полице. Подвукли значај враћања књиге на СВОЈЕ МЕСТО, како бисмо је увек имали на располагању (ако је ставимо на било које друго место, може се рећи да је изгубљена).

После ове активности, објавили смо покретање акције ЖЕЛИМ ДА ПРОЧИТАМ…           Поводом Дечје недеље и Октобра – Месеца књиге, позвали смо све наше ученике да се укључе у обнову фонда школске библиотеке. Поделили смо им каталоге и замолили их да напишу списак књига које би желели да прочитају и да тај списак ставе у кутију, која је направљена специјално за то. Са списком предложених наслова отићићемо до директора и замолити га да на предстојећем сајму књига одобри куповину жељених наслова. На тај начин ће библиотека остати верна својим малим ВЕЛИКИМ читаоцима, што и јесте њена сврха.

 

Поставите коментар »

Највећа бесплатна база аудио књига

Кликом на доњи линк отворићете преко 400 комплетних књига прочитаних на српском језику. Има доста школске лектире за основну и средњу школу, духовних књига и још много тога. Сада можете са слушалицама у ушима док радите било шта, вежбате, путујете… да одслушате омиљену књигу. УЖИВАЈТЕ!

https://www.youtube.com/user/miramaxlsd

Поставите коментар »

Водич за упис

http://www.savremena-gimnazija.edu.rs/wp-content/uploads/2015/04/priručnik-za-roditelje-web.pdf

Поставите коментар »

2. април – Међународни дан дечје књиге

medjunarodni-dan-decije-knjige

У целом свету се 2. април обележава као Међународни дан дечје књиге још од 1967. године, у спомен на рођење писца Ханса Кристијана Андерсена.

sp-hans-christian-andersen-300x187

Дански писац је рођен 2. априла 1805. године. Данас је познат као „краљ бајки“. Сва деца света знају за његове приче: „Ружно паче“, „Снежна краљица“, „Принцеза на зрну грашка“, „Девојчица са шибицама“, „Палчица“…

Андерсенова дела су преведена на више од 80 језика и била су надахнуће за стварање многих позоришних и балетских представа.

Овај празник се прославља са циљем да се промовише дечја књижевност и читање.

Дечје књиге су цео један свет, све што је најлепше, најинтересантније и најзагонетније садржано је у дечјим књигама. Али, није увек тако било.

Појам дечје књиге појавио се тек у 16. веку, кад су се у европским државама штампале по једна или две књиге годишње, у којима се на језику који деца разумеју објашњавала значења више хиљада речи на које могу наићи приликом читања књиге.

До тада су она малобројна деца која су умела да читају, имала за лектиру само исте оне књиге као и одрасли.

Тек у 19. веку друштво је закључило да деца морају имати своје сопствене књиге и од тог момента је почео процват дечје књижевности.

Књиге за децу или дечја литература, обухватају све оно што је писано за децу, од бајки до песама. Златним добом књижевности за децу сматра се крај 19. и почетак 20. века када је објављено много књига које се данас сматрају класицима књижевности за децу.

images

 

Поставите коментар »

Час у другом разреду

Ове недеље сам посетила други разред. Кроз игру и забаву, проверили смо колико разумеју оно што прочитају, а и како су савладали латиницу.

Задатак им је био да заврше започете стрипове. Добили су стрип подељен на делове у које је унет само текст. Морали су да открију ко су ликови и шта раде.

Као и увек радови су фантастични…

S5000001

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

S5000001

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

S5000001

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

S5000001

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

S5000001

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

1 Коментар »

СВЕТИ САВА 2015. године

И ове године смо славу прославили радно и достојанствено. Почели смо у цркви…

Кумови славе су били ученици III-1 са учитељицом Штиковац Станком, а преузели су колач за следећу годину ученици II-2 са учитељицом Иваном Томовић.

Свему томе су присуствовале и наше колеге…

S5000042

Након свега овога, приређена је свечана академија у хали спортова којој су присуствовали сви ученици, наставници и многобројни родитељи.

После ове предивне приредбе, чланови колектива су у зборници присуствовали резању славског колача. Ове године је кума била колегиница Јелена Рокнић, а колач и кумство за следећу годину преузела је Данијела Ивановски.

После овако величанствено проведеног дана, одвојили смо време да се придружимо колегама из целе Србије на ПРВОЈ СВЕТОСАВСКОЈ АКАДЕМИЈИ ПОД ВЕДРИМ НЕБОМ. Поносни смо што смо и тамо стигли.  Показали смо да ми нисмо људи који избегавају своје обавезе, већ они који желе да врате достојанство својој професији, својим ученицима и целој Србији.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

2 Коментари »